Никола…
Знате да су нам организовали маскенбал за Дан школе?! Како готивно. Ево, пише на
позивници, видиш? Бићу Фреди Меркјури, одлучио сам. Увежбавам већ онај пад на
колена с микрофоном, кад отпева: Show must go on… Ђорђе је исцимао маторце да му набављају по комшилуку завој из прве помоћи, да се умота у мумију, а Лара ће бити нека филмска дива из праисторије, чини ми се Одри Хепберн. Ма, она да се маскира и у пећинског човека била би слатка…
Опет сам сањао исти сан. Да је све нормално. Требало је да претпоставим да није чим су се маске умешале! Бар да је трајало још мало да је видим у тој хаљини Одри Хепберн…
Нема везе. Идуће године. У ствари, кад мало боље размислим, нећу маскенбал. Ужелео сам се лица својих другара.
Директорка…
Данас је рођендан наше школе, десети по реду, и дочекујемо га на несвакидашњи начин. Под маскама и у Гугл учионицама.
Нека буде први и последњи! Нека се претећа будућност врати у своје катаклизмичне
даљине из којих је неком грешком залутала у нашу садашњост.
Постоје дани среће и благостања, али постоје и дани туге и тешка времена. Морамо им одолети, истрајати и храбрити се мишљу да је и на крају најмрачнијег тунела излаз и светлост, а да се и у најстрашнијој пустињи скрива бунар, само га треба пронаћи. Наша светлост и наша драгоцена кап воде у тој пустињи је образовање, које се наставља и траје и када се светови руше.
Образовање је најмоћније оружје које можемо употребити да променимо свет, а највећа нада сваке земље лежи у примереном школовању младих.
Зато је важно да ни у најтежим временима не прекинемо ланац и драгоцене нити
образовања и стицања знања.
Будимо здрави и сачувајмо тај осмех под маскама! Требаће нам за нове дане и нове
победе!
Срећан нам Дан школе, драги ,,Лукићевци“!
Наставници…
Никад брже нисмо спремили приредбу за Дан школе. Нема проба и остајања после часова. Нема организације простора и времена. Нема микрофоније и стрепње да ће неко у хору фалширати, а глумци заборавити текст.
Мир и тишина. Досада и очајање.
Недостајете ви, драга децо. Ваши осмеси и ваша галама. Хиљаду питања и потпитања. Недостају нам и те пробе, заједнички рад, публика, аплаузи…
Ова приредба биће тиша и другачија од свих досадашњих, али теши нас мисао да она ипак постоји и да се онај Меркјуријев Show с почетка приче наставља и нема краја.
Учимо, стварамо и славимо и у најтежим околностима.
Наставница музичке културе Ана Маглица је написала музику и текст за химну наше
школе. Премијерно је приказујемо кроз спот којим обележавамо десети Дан школе.
Са фотографија изложбе постављене у холу смеју се лица наших ђака и њихових
наставника. Ухватили смо их у тренуцима стварања, играња, освајања медаље или неког заједничког подухвата. Изложбу је приредио Тим за културну и јавну делатност.
Поклањамо вам с посебним задовољством и зборник ученичких радова који представља прву фазу пројекта Декамерон – приче из изолације, чији су аутори наставница Ана Марић и библиотекарка Борка Слепчевић.
У ишчекивању бољих времена и пуних учионица ваши наставници и сви радници ОШ ,,Драган Лукић“ желе вам срећан Дан школе!
