Драги ученици,
Xтели бисмо данас да причамо са вама о нечему што вам је свима вероватно познато и што сте искусили у неком тренутку у току свог свакодневног и школског живота, мада можда нисте знали да се тако зове – о прокрастинацији.
Шта је прокрастинација?
Прокрастинација је друго име за избегавање, односно одлагање, то може бити избегавање учења, рада домаћег задатка, писања неког рада, а може се односити и на избегавање, на пример, обављања својих кућних дужности. Често то одложено време испуњавамо не много смисленим и продуктивним радњама: присетите се, колико често вам се десило да уместо да вежбате за сутрашњи контролни задатак отворите Инстаграм или Јутјуб (којим сте већ малопре скроловали и схватили да нема ничег новог)?
Оно што је кључно за разумевање ове појаве јесте следеће: не ради се (увек) о лењости или незаинтересованости, већ о избегавању негативних емоција. Прокрастинирамо онда када одређени задатак који је пред нама буди осећања као што су анксиозност (нервоза), збуњеност, досада, страх… Ова осећања нам је много лакше да избегнемо данас, тако што ћемо одложити да започнемо рад на некој обавези – то производи позитивна осећања, ослобађа нас, али привремено! Неизбежно је да се након појаве овог олакшавајућег доживљаја осећамо још горе. На крају, задатак који смо одложили нас ипак чека, а притом ризикујемо да заостанемо са својим обавезама и имамо још више ствари да одрадимо сутра.
Шта нам ово говори? Између осталог, да није довољно радити само на својим радним навикама и организовању времена и активности (мада вам у томе може помоћи наш претходни текст). Неопходно је да се фокусирамо на промене у начинима на које се носимо са емоцијама.
Како да не прокрастинирамо?
Најбитније је да почнемо! Могуће је да задатке одлажете јер вам изгледа да вам није сасвим јасно како ћете то урадити или да не умете, али када једном заправо почнете рад, бићете већ на пола пута. Ово се чини лакшим написати него урадити – и јесте тако. Зато вам планирање радних активности олакшава тај посао, јер већ имате одређено време за обављање само једне одређене активности. Притом, можете испланирати да то за почетак буде само мањи део већег задатка, који је лакше започети и који не буди негативне емоције које смо споменули.
Они који одлажу обавезе на овај начин су склони да их на крају обављају касно у току дана. Можда је то нешто што вам више одговара него рад директно након буђења када још нисте сасвим будни и спремни за дан (тада све изгледа теже). Планирајте своје активности у складу са тим! Уколико намерно планирате да обавите задатак касније, онда се не ради о прокрастинацији, већ познавању својих могућности – битно је само да га завршите тада кад сте одредили да хоћете.
Искуство нам показује да је задатке лакше одложити када радимо сами. Нажалост, под тренутним околностима нисмо у могућности да вам предложимо групни рад, барем не у класичном смислу. Ипак, можете се договорити са пријатељима да преко неке од апликација које користите за комуникацију одвојите и време током којег ћете заједно радити. Ово ће вам омогућити и додатни спољашњи доживљај одговорности, пошто сада сви издвајате време само за ту једну активност!
Коначно, затражите помоћ онда када вам је она потребна. Када нам се нешто чини превише великим да урадимо, то обично значи да нам треба подршка са стране, а често је и само мала помоћ довољна да нас покрене да наставимо сами даље. Стога, причајте са родитељима, са пријатељима, питајте наставнике ако вам нешто остаје нејасно – имате велики систем подршке који само треба да искористите. Ту смо и ми! Будите слободни да нам се обратите путем мејла (пронаћи ћете их на сајту школе) уколико вам је неопходна додатна подршка у овом периоду, бићемо срећни да вас посаветујемо и помогнемо вам колико можемо.
Цео текст преузмите ОВДЕ
Ваши стручни сарадници ОШ „Драган Лукић“
