Кризне ситуације могу за дуже или краће време да поремете устаљене животне навике и могућности. Овакви догађаји мењају функционисање породице, доводе до нарушавања унутрашње равнотеже, јављају се снажна осећања која преплављују појединца, а смањује се капацитет за доношење рационалних одлука. Ово погађа децу и одрасле свих животних доби и од велике користи могу да буду савети стручњака.
У овом тексту ћемо вам сугерисати – Како родитељи могу помоћи деци основношколског /средњошколског узраста:
- Будите стрпљиви, настојте да ваша организација дневних активности буде јасно и корисно структуирана (одржавајте рутину)
- Слушајте своје дете сваки пут кад жели да разговара о тешким догађајима, иако већ знате шта се догодило
- Немојте избегавати одговоре на питања које вам дете поставља и немојте давати нејасне одговоре
- На конкретна питања одговарајте конкретно
- Немојте га прекидати док вам препричава тешке догађаје и охрабрите га да прича о узнемирујућим осећањима
- Ако дете има потребу за осамљивањем и плакањем, пустите га, али га не остављајте сувише често само у кући
- Покажите прихватање- реците да је нормално што се тако осећа, да се тако осећају и други који су били у сличној ситуацији, без обзира на узраст
- Помозите му да задовољи потребу за сигурношћу- будите поред њега и организујте заједничке активности
- Побрините се да се дневне активности одвијају на уобичајен начин
- Водите рачуна да дете довољно спава и да се разноврсно храни
- Прихватите могућност да ће се ваше дете понашати као да је неколико година млађе
- Показујте му љубав чешће него раније
- Немојте му замерити ако се ноћу умокри или дође у ваш кревет
- Искажите оптимистичка очекивања везана за будућност
- одстичите га на активности које иначе воли (спорт, цртање, слушање музике…)
- Уважите потрбу да своја осећљања подели са онима који имају слична искуства, као и да своје потребе јасно и отворено изнесе. Подршка у тим случајевима доноси олакшање
- Имајте стрпљења према дерету и према себи. Дајте времена својој породици да се суочи са свим што преживљава
ЗАПАМТИТЕ вашем детету неће помоћи :
- Негирање да имамо тешко искуство, потискивање непријатних осећања
- Избегавање разговора о дешавањима
- Прећуткивање битних и примерених информација
- Умањивање његових осећања, дете тада може да има осећај да га не разумете
- Потцењивање неке идеје или осећања или били ког пстављеног питања
- Потискивање ваших осећања и реакција.
И оно најважније: ВИ СТЕ СВОМ ДЕТЕТУ НАЈБОЉИ ПОМАГАЧ!
(Извор: Приручник о поступању у кризним ситуацијама)
