ИЗЛОЖБА: „100 година од завршетка Великог рата“
У холу школе током марта била је постављена изложба која тематски илуструје значајне сегменте, историјске чињенице и књижевне појаве и творевине везане за Први светски рат у Србији (1914–1918).
Ученици и посетиоци наше школе могли су се, шетајући између два реда паноа са истакнутим насловима, фотографијама, картама, портретима знаменитих историјских и књижевних појава, одломцима из биографија и цитатима из књижевних дела насталих у том периоду, вратити у ово трагично, али и велико доба наше историје и присетити времена смрти, али и времена великих дела и стварања.
КОЛУБАРСКА БИТКА и ЕПИДЕМИЈА ТИФУСА, ВАЉЕВСКА БОЛНИЦА, АЛБАНСКА ГОЛГОТА и ОСТРВО ВИДО, НУШИЋЕВА „1915“, НАДЕЖДА ПЕТРОВИЋ, КЊИГЕ ПРЕНЕТЕ ПРЕКО АЛБАНИЈЕ, СОЛУНСКИ ФРОНТ, МИЛУТИН БОЈИЋ, који је написао ПЛАВУ ГРОБНИЦУ, и ДИС, који се утопио у њој, само су неки од појмова и имена представљених на паноима.
Изложбу чине ликовни и литерарни радови ученика на теме: Портрети Диса и Бојића, Плава гробница, Међу својима, Тамо далеко…
Аутори изложбе су наставници Ана Марић и Душан Ваван са ученицима, члановима литерарне, ликовне и историјске секције.
Текст приредила професор Ана Марић
Књижевно вече „Бојић и Дис, песници однети Великим ратом“
Књижевно вече „Бојић и Дис, песници однети Великим ратом“ одржано је у библиотеци наше школе 29. марта пред бројним ученицима, запосленима, родитељима, директорком Александром Брајовић Зороњић, помоћником директора Катарином Оклобџијом и Школским одбором.
У склопу обележавања 100 година од Великог рата, у бескрајно пространство стихова и емоција увела нас је ученица Маша Блажић, подсећајући нас да су Бојић, који је певао о „Плавој гробници“, и Дис, који се утопио у њој, и даље међу нама захваљујући бесмртности својих дела. Понекад утихну, понекад можда спавају „са очима изван сваког зла“, али нису мртви.
На позорници је стајао један кафански сто прекривен карираним столњаком, чаша вина испијена допола и започета песма. Један болнички кревет с црвеном ружом на узглављу, непрочитано писмо и платно намоловано неком шљивом у цвату и блатњавим друмом док су у пријатној атмосфери упаљених свећа библиотеком одзвањали гласови Хора ОШ „Драган Лукић“ и стихови нумере „Пукни зоро“, под диригентском палицом Вање Дамњановић и Весне Симић, професора музичке културе.
О Милутину Бојићу, песнику бола, поноса и „Плаве гробнице“, говорила је професор Ана Марић. О његовој смрти сазнали смо у Крфском забавнику 1917. Није дочекао пробој Солунског фронта, није се вратио у ослобођени Београд, умро је од последица туберкулозе са свега 25 година у једној солунској болници, у избеглиштву, и све што је оставио поколењима написао је између 18. и 23. године. Стварао је кидајући себе, био је сентименталан, необично нежан, пажљив и понекад детињски расположен, како га је описивала Радмила Тодоровић Бојић. Али дошао је Велики рат, његова разарања, ужас и жртве… Емоције су преплавиле библиотеку док су наши ученици рецитовали „Плаву гробницу“ и певали „Тамо далеко“.
На тренутак смо обрисали сузе и захваљујући професору историје Душану Вавану подсетили се историјских дешавања и Албанске голготе. Суровост рата дочарала је „Сликарева трагедија“, одломак из Нушићевог дела „1915“.
Још један песник прешао је Албанију и писао и штампао песме у изгнанству. Владислав Петковић Дис, утопљена душа чија је слика у српској књижевности готово окамењена, још један кога је однео Велики рат. Разбарушени песник. Сиромах, пијанац, боем. Болешљив и слабог здравља. Суочен са страхотама рата. Раздвојен од породице и завичаја. Ирационалан, конфузан, несхваћен у времену у којем је живео. Плагијатор, рече Скерлић, чије су песме дочекане на нож. Кобне ноћи, 29. маја 1917, Дис није спавао. Чекао је последњи чамац у који је требало да ускочи и Анка Петровић са децом. Али за њих више није било времена јер је брод, путујући на дно мора, начинио вртлог који их је све повукао. Немачка подморница у Јонском мору торпедује и потапа брод на којем је Дис, о којем је на књижевној вечери говорила дипломирани филолог Борка Слепчевић, чије су излагање пратили стихови песама „Међу својима“ и „Можда спава“.
Вече пуно емоција, узбуђења и жала, с понеком сузом, завршило се нумером „Ружо румена“. Присутни су уживали, на тренутак задрхтали, аплаудирали после сваког наступа деце и излагача, и задовољни и дирнути напустили школу.
Текст приредила библиотекарка Борка Слепчевић
ЦЕЛА ГАЛЕРИЈА ФОТОГРАФИЈА ОВДЕ.
Слајд шоу садржи само део фотографија:
