Избор тексова приредила педагог школе Љиљана Шипетић:
У ЧЕМУ РОДИТЕЉИ НЕ ГРЕШЕ
- Што воле и брину о својој деци и труде се да их разумеју
- Што воле да знају са ким се друже њихова деца
- Што их интересује како деца проводе време у школи и ван ње
- Што хоће да их науче свим паметним стварима које сами знају
- Што знају да децу не треба «штитити» од проблема, него им треба помоћи да науче како да их решавају
- Што знају кад су деци потребни а кад нису
У ЧЕМУ РОДИТЕЉИ ГРЕШЕ:
- Верују да су деца довољно одрасла и самостална чим напуне 14, 15 или 16 година;
- Не разговарају са својом децом и не знају шта им је важно, шта их радује а шта их чини тужним и малодушним;
- Не дају довољно информација о болестима зависности и преурањеним сексуалним односима, мисле да ће то урадити школа и друштво;
- Заузети су својим пословима;
- Избегавају суочавање са проблемима које имају са децом;
- Недовољно времена проводе са децом;
- Стиде се да имају проблема са децом и да не умеју да их реше;
- Замерају добронамерној околини која их на то упозорава;
- Не траже помоћ стручњака кад им је потребна.
ПОРУКЕ И САВЕТИ РОДИТЕЉИМА
- ПОШТУЈТЕ СВОЈЕ ДЕТЕ – његове потребе, интересовања, способности, жеље…
- ДРУЖИТЕ СЕ СА СВОЈОМ ДЕЦОМ ДА БИСТЕ ИХ УПОЗНАЛИ – једино тако ћете приметити промену у њиховом понашању, што може бити знак неког проблема.
- КОНТРОЛИШИТЕ СВОЈА ОЧЕКИВАЊА ПО ПИТАЊУ ШКОЛСКОГ УСПЕХА – ако их не могу испунити, причаће вам оно што желите да чујете, а не оно што јесте. Поче ће да вас лажу у складу са вашим очекивањима.
- АКО ИМАТЕ ВИШЕ ДЕЦЕ НИКАКО ИХ НЕ УПОРЕЂУЈТЕ по успеху, ни по било ком другом критеријуму.
- НЕ ГОВОРИТЕ ИСПРЕД ДЕЦЕ РУЖНЕ СТВАРИ О ШКОЛИ И УЧИТЕЉИЦИ/ НАСТАВНИЦИМА- тиме им никако не чините добро.
- РЕДОВНО ПОСЕЋУЈТЕ ШКОЛУ – УЧИТЕЉИЦУ/НАСТАВНИКЕ – тиме ћете показати да вам је битан њихов успех и да поштује тењихов рад. Избећи ћете изненађења (нерад, јединице, недисциплина… ).
- БУДИТЕ ТАКВИ РОДИТЕЉИ ДА СТЕ ВАШОЈ ДЕЦИ ПРИМЕР ЗА ЊИХОВО РОДИТЕЉСТВО – њихове будуће породице личиће на ону из које потичу.
САМУПОУЗДАЊЕ ДЕТЕТА РАЗВИЈА СЕ У ПОРОДИЦИ, А НАДОГРАЂУЈЕ У ВРТИЋУ, ШКОЛИ, МЕЂУ ВРШЊАЦИМА
Личност детета формира се од дана доласка на свет. Све око њега у већој или мањој мери утиче на
обликовање његове будуће личности. Обраћају пажњу на гласове, речи родитеља, изразе лица, говор тела, а касније све више се труде да копирају особе из околине, па понављају речи, реченице, трудећи се да на исти начин изговоре оно што чују око себе. Како деца расту њихове личности се све више уобличавају на основу онога, што виде и чују. Имајући у виду све ово наведено, родитељи треба да знају да су они главни чинилац формирања дететове личности, укључујући и самопоуздање, које се гради наградом, похвалом и подршком за свако прихватљиво понашање. Често се у васпитању деце награда изједначава са неком материјалном ставком (стикери, сличице, мобилни телефони, таблети, рачунари, патике, гардероба, новац, путовања,…), што је погрешно. Награда сама по себи не треба да има материјалну/финансијску конотацију. Заборављамо да се награђивање деце због примереног, очекиваног понашања може извести без опипљиве материјалне позадине: нпр. некада је довољан искрен загрљај/пољубац, исказивање осећања и задовољства речима; показивање одушевљења због показаног пожељног понашања; обећања да ће за награду добити додатних сат времена за омиљену компјутерску игрицу или да ћете заједно са дететом гледати његову најдражу емисију/цртани филм… Разне начине награђивања треба користити константно и никако се не смеју заборавити током школовања, јер похвала, награда, подршка су основа за развој мотивације и самопоуздања детета.
Доследност у васпитању са усаглашеним ставовима како у породици, тако и у школи, јача самопоуздање детета. Важно је знати да родитељи, који су недоследни у својим ставовима, који су претерано критички расположени, који не показују довољно љубави према деци, утицаће да се код њихове деце појача несигурност која је ”камен спотицања” за развој личности. Не треба се фокусирати само на лоше понашање детета и непрекидно га критиковати, јер ће се његово самопоуздање срушити и дете ће временом постати несигурно. Може се десити да због недостатка похвала у комуникацији са дететом, дете закључи да само лошим понашањем може привући пажњу родитеља, па прибегава оваквом понашању жељно пажње. У том случају је неопходно у васпитању детета, гледати да равномерно буду присутне и награде и казне. Многи стручњаци који се баве развојем и васпитањем детета истичу да су похвале и награђивање примереног/доброг понашања, много делотворније за развој од сталних критика. Водите рачуна да, када критикујете, критикујете неприхватљиво понашање, а не дете (нпр. изговорити ”Јоване, ти си диван дечак! Мама те пуно воли, али твоје понашање данас је било лоше.”, је много боље него рећи: ”Јоване, ти си неваљао дечак!”). Неки родитељи при критиковању деце испољавају негодовање, бес, зловољу, подижу тон, користе речи које могу да понизе и повреде дете.
Родитељи, у васпитању детета кључна ствар је самоконтрола, јер са добром самоконтролом, ви дајете добар пример детету, како се треба понашати! Смиреност, коју будете показивали утицаће на ваше дете да схвати, да свака казна или критика долази из ваше потребе да му осигурате његову безбедност, здравље, будућност или добробит.
КОРИСНИ ТЕКСТОВИ И ПУБЛИКАЦИЈЕ:
Избор тексова приредила педагог школе Љиљана Шипетић
Како неговати искреност код деце
Награђивањем и кажњавањем развијамо код детета доследност и осећај сигурности
Немогуће је формирати радне навике детета без подршке родитеља
Не заборавите емоционалну интелигенцију
