Шта је дигитално насиље?
Под дигиталним насиљем подразумевамо све случајеве у којима неко користи електронске уређаје (мобилни телефон, рачунар, камеру…) и интернет да би некога намерно уплашио, увредио, понизио или га на неки други начин повредио.
Шта није дигитално насиље?
Дигиталним насиљем се не сматрају случајно, ненамерно наношење штете и повређивање, као ни пријатељска задиркивања и препирке преко телефона или интернета.
Облици дигиталног насиља могу бити:
• слање СМС порука увредљивог или претећег садржаја, узнемиравање телефонским позивима (лажно представљање, ћутање, вређање, претње),
• снимање мобилним телефоном или камером,
• прослеђивање и стављање снимака на интернет,
• узнемиравање мејловима,
• различити видови узнемиравања на друштвеним мрежама на интернету…
Специфичности дигиталног насиља које отежавају живот
• За разлику од класичног насиља, дигитално насилницима пружа – анонимност.
• Жртве могу трпети велику штету, а да притом немају могућност да се заштите или одбране.
• Информације пласиране путем дигиталних медија се јако брзо шире.
Разлика између дигиталног насиља и традиционалних облика вршњачког малтретирања
• Специфичности окружења на Интернету, чине овај вид злостављања све распрострањенијим и по неким мишљењима чак и опаснијим по психолошку равнотежу жртве од традиционалног вршњачког злостављања.
• Традиционално вршњачко малтретирање је увек било ограничено на одређене контексте (школу, школско двориште, места где се деца окупљају и слично). Дигитално насиље често је континуирано малтретирање, пропраћено додатним стресом јер особе које га трпе немају где да се сакрију и побегну од злостављања коме су изложени.
• Број сведока сајбер малтретирања је потенцијално неограничен (на Facebook-у, Youtube-у, прослеђивањем електронске поште или компромитујућих СМС порука на велики број адреса). Јавно понижење појачава психолошко-емотивни стрес производећи разарајући ефекат на перцепцију себе иамопоуздање и изазивајући депресију, безизлазност и суицидне мисли и идеје.
• Онлajн окружење не пружа довољно повратних информација о реакцијама онога коме су узнемиравајуће поруке послате, што код оних чине насиље смањује осећај да наноси истинску емотивну и психолошку штету другој особи, смањујући степен самоконтроле и увида у степен насилничког понашања. То знатно отежава заустављање агресије и малтретирања.
Не треба занемарити ни “sexting”, све израженији код нас, када млади своје фотографије и клипове намењене партнеру пошаљу путем интернета или смс-ом, а они их даље дистрибуирају путем друштвених медија. Иако појам дигитално насиље, злостављачи и жртве, најчешће асоцира на манијаке, педофилију и све друге психопатолошке структуре личности које угрожавају децу на интернету, убедљиво је највећи проценат дигиталног насиља у категорији вршњачког насиља (Cyber Bulling).
Правни оквир који регулише ову област:
• Закон о организацији и надлежности државних органа за борбу против високо-технолошког криминала (2006.год)
• Факултативни протокол о продаји деце, дечијој проституцији и дечијој порнографији, из Конвенције о правима детета
• Конвенција Савета Европе о борби против сајбер криминала (2001.год)
• Конвенција о заштити деце од сексуалне експлоатације и злостављања ( мај 2011.год)
Коме се могу обратити у случајевима дигиталног насиља?
• S.O.S. телефон Министарства просвете, науке и технолошког развоја 0800 200 201
• и-мејл адреса Посебног тужилаштва за високотехнолошки криминал Републике Србије vtk@beograd.vtk.jt.rs
• Нет патрола за пријаву нелегалних и штетних садржаја на интернету на и-мејл адресу prijava@netpatrola.rs
Публикације:
Како да победим предатора на интернету
ПРИРУЧНИК О ДИГИТАЛНИМ НАСИЉУ Уницеф
NET i JA Мали приручник о безбедном понашању на интернету
Бирај речи хејт спречи- зауставимо дигитално насиље – водич за родитеље
